Posts in category: Uncategorized

Ministarstvo Finansija, Poreska uprava, pred kraj 2022. godine donelo je veliki broj privremenih rešenja kojim se gradjanima koji su ostvarili prihode iz inostranstva tokom 2017. godine utvrđuje porez na prihode po osnovu navodno ugovorene naknade od autorskih i srodnih prava i ugovorene naknade za izvršeni rad, kao i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, pa je tim poreskim obveznicima utvrđena obaveza plaćanja poreza i doprinosa za te prihode, u većim novčanim iznosima, koji se mere u stotinama hiljada dinara, ponegde i milion ili više. U pojedinim rešenjima je obveznicima ostavljena mogućnost plaćanja na rate, s time da obaveza plaćanja prve rate dospeva 15-og u mesecu koji sledi mesecu koji je naredni u odnosu na mesec u kojem je doneto rešenje.

Po našem mišljenju, veliki broj tih privremenih rešenja je doneto uz povrede pravila postupka propisana aktuelnim Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji, imajući u vidu da organ oporezivanja najčešće nije doneo ni akt o pokretanju postupka donošenja privremenog rešenja a o tome nije obavestio obveznika, niti mu je pružio mogućnost da se u prvostepenom postupku izjasni o činjeničnom stanju prilikom njegovog pravilnog utvrđivanja, i uz druge povrede zakona.

Takođe, ista su najčešće doneta pred sam istek 2022. godine, uglavnom iz razloga da se blagovremeno, iako pred sam istek roka, prekine zastarelost od 5 godina, iako s pozivanjem na odredbe pomenutog Zakona koje stupaju na snagu tek 1. januara 2023. godine, što samo po sebi predstavlja kršenje zakona.

Dalje, u većem broju slučajeva su navedeni porezi i doprinosi već plaćeni, imajući u vidu da određeni broj tih poreskih obveznika nije primio tu naknadu od autorskih i srodnih prava, već od svog rada u inostranstvu (npr. vozači kamiona, zaposleni na prekookeanskim brodovima i sl.) kod poslodavaca čije se sedište nalazi u inostranstvu odnosno u zemljama sa kojima Republika Srbija ima potpisane ugovore o zabrani dvostrukog oporezivanja, pa su njihove poreske obaveze već izmirene tamo.

Takav poreski obaveznik ima pravo na žalbu koju može izjaviti u roku od 15 dana od dana prijema rešenja. Ukoliko se odluče na žalbu, predlažemo da je izjave preko advokatske kancelarije kako bi je podrobnije obrazložili, što povećava šanse za uspeh poreskog obveznika u tom postupku.

Prema Zakonu o obligacionim odnosima Republike Srbije, svako je dužan da se uzdrži od postupaka kojima se drugima nanosi šteta i da nadoknadi štetu onome kome je prouzrokovao. To znači da moraju vratiti ranije stanje koje je postojalo pre nego što je šteta nastala, a ako to nije moguće u potpunosti, onda moraju nadoknaditi ostatak štete u novcu. Ova obaveza se odnosi na materijalnu štetu, a postoji i nematerijalna šteta.

Svako je odgovoran da Vam nadoknadi štetu koju Vam je prouzrokovao, osim ako dokaže da nije bio kriv za njen nastanak. Materijalna šteta se odnosi na umanjenje vrednosti nečije imovine (obična šteta) i sprečavanje njenog povećanja (izmakla korist). Na primer, ako ste iznajmili stan koje je u vašem vlasništvu nekom licu koje unutar tog stana nanese određenu materijalnu štetu (npr. namerno uprlja tek okrečene zidove ili polomi vaš TV ili vaše druge pokretne stvari iz tog stana), to predstavlja običnu štetu. Ako se to lice takođe odbija da napusti stan na vaš zahtev, iako redovno plaća zakup, trpite i materijalnu štetu u vidu izmakle koristi, jer ste mogli iznajmiti stan nekom drugom licu i time ostvariti redovne mesečne prihode. U ovom slučaju, morate podneti tužbu nadležnom sudu radi iseljenja.

Šteta postaje zastarjela nakon određenog vremena, tzv. rok zastarelosti, koji je subjektivan i iznosi 3 godine od trenutka kada je oštećeni saznao za štetu i štetnika, ili objektivan i iznosi 5 godina od trenutka kada je oštećeni saznao za štetu. Postoji više vrsta štete sa kojima se možemo sresti u praksi i svake sedmice ćemo obrađivati po najmanje 2 teksta koji se budu bavili drugim vrstama materijalne ili nematerijalne štete koje mogu biti pretrpljene u stvarnosti.

Ukoliko se brak razvede prema predlogu za sporazumni razvod braka, supružnici/roditelji moraju se dogovoriti o visini alimentacije koja će se plaćati od strane roditelja kome dete nije povereno, a sud to mora potvrditi. Ako se ne dogovore o obavezi izdržavanja, roditelj kome je dete povereno za podizanje, čuvanje, vaspitanje itd., može podneti tužbu radi ostvarivanja prava na izdržavanje deteta.

Tužba se podnosi nadležnom sudu u prvom stepenu, odnosno Osnovnom sudu, a u drugom stepenu je nadležan Apelacioni sud. Mesno nadležan sud je prema prebivalištu tužioca (ako je tužilac maloletoletno dete) ili poverioca izdržavanja, odnosno mestu gde se nalazi imovina tuženog, odnosno dužnika, prema Zakonu o parničnom postupku RS. Bračni sporovi, uključujući alimentacione, karakteriše hitnost u postupanju, pa sud nije ograničen postavljenim alimentacionim zahtevom. Nakon okončanja ovog postupka, sud je dužan da dostavi presudu organu starateljstva u mestu prebivališta poverioca izdržavanja.

Da bi se ostvarilo pravo na alimentaciju, potrebno je podneti tužbu nadležnom sudu. Alimentaciona obaveza se može odrediti na osnovu sporazumnog dogovora supružnika/roditelja ili na osnovu sudske odluke. Poverilac izdržavanja je dužan da dokaže svoj zahtev i da navede osnove na kojima se temelji. Sud će, u skladu sa svojim nadležnostima i postojećim propisima, odrediti visinu alimentacije i uspostaviti redovnu isplatu. Alimentaciona obaveza može se izmeniti ili ukinuti ukoliko se promene okolnosti na koje je bila osnovana.

Ostavinski postupak je postupak kojim se utvrđuje nasledstvo po osnovu testamenta ili zakona. Pokreće se počinjem od smrti naslednika, a vodi ga nadležni sud. Prvi korak je podnošenje zahteva za pokretanje ostavinskog postupka, a zatim se vrši utvrđivanje naslednika, ocena vrednosti nasleđene imovine i njeno raspodeljivanje među naslednicima. Ako postoji testament, on se prvo pročita i utvrdi da li je valjan. Ako nema testamenta ili ako je testament nevaljan, nasleđe se deli prema propisima o nasledjivanju. Naslednici su dužni da podnesu izveštaj o svojim imovinskim prilikama i da se određuje koliko će svaki od njih dobiti od nasleđene imovine. Nakon završetka postupka, sud izdaje presudu o nasledjivanju i potvrđuje naslednike.

Ostavinski postupak je pravni postupak kojim se utvrđuje ko je naslednik po zakonu, ko su naslednici po oporuci i ko su naslednici po naslednom pravu, kao i koja je vrednost nasleđa. Ovaj postupak se pokreće podnošenjem tužbe nadležnom sudu, obično Osnovnom sudu, od strane naslednika ili od strane nekog drugog lica koje ima interes da se utvrdi nasledstvo.

Da bi se pokrenuo ostavinski postupak, potrebno je da postoji ostavinska rasprava, odnosno da postoji nasleđe koje se deli između naslednika. Nasleđe može biti u vidu imovine (stambeni objekat, novac, poslovna imovina) ili nekretnina (zemljište, građevinska parcela).

U tužbi za utvrđivanje nasledstva, naslednik ili drugo lice koje ima interes mora da navede sve potrebne informacije o preminulom, kao i o nasleđu koje se deli. Takođe, mora da navede sve naslednike koje poznaje i da dokaže svoj interes za pokretanje postupka.

Nakon podnošenja tužbe, sud će pozvati sve naslednike da se jave i da podnesu svoje dokaze o nasleđu i svojim nasledničkim pravima. Suđenje se vodi u sudu u prvom stepenu, a ako neko od naslednika ne bude zadovoljan presudom, može podneti žalbu Apelacionom sudu u drugom stepenu.

Ugovor o doživotnom izdržavanju je pravni akt koji se sklapa između dve osobe, a prema kome se jedna obavezuje da će drugoj isplaćivati mesečnu naknadu izdržavanja do kraja njegovog/njenog života. Ovaj ugovor se najčešće sklapa između bračnih partnera, ali se može sklopiti i između roditelja i djeteta ili bilo koje dve osobe koje žele da regulišu odnos izdržavanja. Ugovor o doživotnom izdržavanju je potpisan u pisanoj formi, a oba učesnika treba da budu punoletni i poslovno sposobni.

Ugovor o doživotnom izdržavanju sadrži odredbe o visini naknade izdržavanja, načinu isplaćivanja, uslovima izmene ili ukidanja ugovora i ostalim relevantnim odredbama. Naknada izdržavanja se može odrediti u fiksnom iznosu ili u procentu od izvora prihoda onog ko se obavezuje da plaća izdržavanje. Isplata se može vršiti u gotovini ili preko banke, a često se određuje i da se isplata obavlja u redovnim mesečnim intervalima.

Ugovor o doživotnom izdržavanju se može izmeniti ili ukinuti ukoliko se promene okolnosti na koje je bio osnovan. Na primer, ako osoba koja plaća izdržavanje izgubi sposobnost da obavlja posao

Ugovor o doživotnom izdržavanju se često sklapa kako bi se zaštitila prava učesnika u slučaju razvoda braka ili razdvajanja roditelja, kao i u slučaju da jedna osoba nema dovoljno sredstava za samostalno izdržavanje.

Testament je pravni dokument u kojem se osoba koja ga sastavlja, naziva testatorom, izjasnjava o tome kako želi da rasporedi svoju imovinu nakon smrti. Testament je obavezan pravni dokument koji se sastavlja u pismenom obliku i potpisuje pred ovlašćenim svedokom.

Postoje dve glavne vrste testamenta: oporuka i zakonska nasledstva. Oporuka je testament u kome se testator opredeljuje da neke od svojih stvari, ili celokupnu imovinu, prenese na određeno lice nakon njegove smrti. Oporuka može biti ustupnička ili pravačka. Ustupnička oporuka je ona u kojoj se testator opredeljuje da neka od svojih stvari ili celokupna imovina, prenese na određeno lice, ali da se to lice obavezuje da će istu prenositi na treće lice po testatorovoj smrti. Pravačka oporuka je ona u kojoj se testator opredeljuje da neka od svojih stvari ili celokupna imovina, prenese na određeno lice bez ikakvih uslova ili obaveza.

Zakonska nasledstva su one koje se prenose po zakonu, bez obzira na to šta je testator naveo u svom testamentu. Zakonska nasledstva su podeljena na: apsolutna i uslovna. Apsolutna zakonska nasledstva se prenose na određena lica po zakonu, bez obzira na to šta je testator naveo u svom testamentu. To su: supružnik, deca, roditelji, braća i sestre i dalji srodnici

Ugovor o poklonu je pravni akt kojim se daje neka stvar drugoj osobi besplatno, bez ikakve obaveze ili protivusluge. Ovaj ugovor se može zaključiti između dve fizičke osobe ili između fizičke i pravne osobe. Ugovor o poklonu se može zaključiti iz čistog srca i dobrote, kao i iz drugih razloga, poput želje da se neka osoba obraduje ili da se iskaže zahvalnost.

Poklon se može dati u bilo kojoj stvari, poput novčanih sredstava, nakita, predmeta od vrednosti, kao i usluga. Osoba koja daje poklon je dužna da ovaj poklon preda drugoj osobi, dok ona koja ga prima ne može da odustane od poklona, već ga mora prihvatiti. Međutim, ukoliko se druga osoba odluči da poklon ne prihvati, to neće dovesti do raskida ugovora o poklonu, već će se taj poklon vratiti prvobitnom donatoru.

Ugovor o poklonu se može raskinuti ukoliko se utvrdi da je donator bio u nekom pogrešnom stanju svesti tokom zaključivanja ugovora, kao što su alkoholizam, droga ili bolest, a da to druga osoba nije bila svesna. Takođe, ugovor o poklonu se može raskinuti ukoliko se utvrdi da je donator bio pod pritiskom, ucenom ili da je bilo kako drugačije prisiljen da sklopi ugovor.

Ugovor o nepokretnosti je ugovor kojim se raspolaganje pravom svojine ili drugim stvarnim pravom odnosi na nepokretnu stvar. Nepokretna stvar se može shvatiti kao nešto što je trajno vezano za zemlju ili kao nešto što se ne može lako premeštati, poput zgrade, stana, poslovnog prostora itd.

Postoje različite vrste ugovora o nepokretnostima, kao što su ugovor o kupoprodaji, ugovor o zakupu, ugovor o darovanju, ugovor o zamjeni itd.

Ugovor o kupoprodaji je ugovor kojim se kupac obavezuje da plati određenu cenu za neku nepokretnu stvar, a prodavac se obavezuje da preda tu stvar u svojoj punoj vlasničkoj i upotrebnoj sposobnosti. Ovaj ugovor se sklapa u pismenom obliku i mora biti overavan od strane suda ili notara.

Ugovor o zakupu je ugovor kojim se zakupodavac obavezuje da iznajmi neku nepokretnu stvar zakupcu na određeno vreme, a zakupac se obavezuje da plati određenu cenu za korišćenje te stvari. Ovaj ugovor takođe se sklapa u pismenom obliku i mora biti overavan od strane suda ili notara.

Porodična penzija je pravo na mesečnu novčanu naknadu za izdržavanje koje se dodeljuje zakonitim zastupnicima ili drugim bliskim srodnicima umrlih lica koja su imala pravo na penziju po Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju Republike Srbije. Zakonitim zastupnicima se smatraju supružnik, deca koja nisu navršila 18 godina ili su nezaposlena i starija od 18 godina, ako su učestvovala u izdržavanju umrlog tokom života, te druga lica koja su se oženila ili udala sa umrlim licem, ako su sa njim živela u zajedničkom gospodarstvu.

Drugi bliski srodnici koji imaju pravo na porodičnu penziju su roditelji umrlog lica, ako su imali pravo na starosnu ili invalidnost penziju po Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju, te ako su učestvovali u izdržavanju umrlog tokom života.

Porodična penzija se ne dodeljuje ako je umrlo lice bilo rešeno sa supružnikom ili roditeljima, ako nije imalo pravo na penziju ili ako se ne ispunjavaju drugi uslovi za njenu dodelu.

Visina porodične penzije određuje se na osnovu visine penzije koju je umrlo lice imalo pravo da dobije po Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju, uz određene dodatke i odbijanja.